ANTIKVARIAT

Mistični roman Džan, pisan 1934. ali objavljen tek 1978. godine, jedan je od bisera ruske književnosti dvadesetog veka. Priču o mesiji našeg doba koji spasava svoj narod iz pustinje, Platonov je napisao po porudžbini Maksima Gorkog, za zbornik o nastanku sovjetskih nacija. Iako je preduzeo i putovanje po azijskim delovima Rusije da bi se pripremio za rad, samo delo za njegovog života nije bilo objavljeno.

Reč džan iz naslova na kineskom znači isto što i zen na japanskom, dok je persijsko značenje duša; to je i naziv naroda koji iščezava, izgubljenog nomadskog plemena koje ne vodi poreklo ni od jednog određenog naroda, već ga sačinjavaju ljudi koji su odustali od života i samo nastavljaju da ga žive iz navike.

Glavni junak romana je mladi Nazar Čagatajev, koji posle diplomiranja u Moskvi dobija zadatak da se vrati u rodni kraj i „spasi" svoj narod, „izvede" ga iz pustinja Turkmenistana i Uzbekistana, u raj socijalizma.
Platonovu mističnu odiseju upoređivali su sa Danteovim Paklom, a savremeni čitalac naći će u njoj i dosta sličnosti sa meditativnim filmovima još jednog ruskog majstora, Andreja Tarkovskog.

Knjigo je težko zvrstno opredeliti, saj avtorica uporabi hibriden pristop, pri katerem osnovno zgodbo ovija v različne plasti teoretskega izvajanja. S tem zasnuje racionalen in hkrati poveden esejistični roman, ki posameznika in človeštvo sooča z množico, družino, družbo in globalnim. V uvodu nam predstavi položaj ženske, ki se kljub mnogim poskusom ni uspela izviti iz tradicionalnih družinskih okovov, to žensko pa konkretizira v srebrnosivolasem avatarju in jo imenuje R. Skoz¬njo raziskuje pojem »igrifikacije«, torej ohranjanja oblastnih struktur skozi družbene igre, ter se nasloni na sodobne računalniške igrice, ki to izhodišče, kot ugotavlja Radaljac, le nadaljujejo in nadgrajujejo. Avatar zaživi iz ničelne pozicije, ko ji avtorica spremeni barvo las, jo postavi v pros¬tor (plaža, pesek, veter) in ji v roke položi zemljevid ter plastenko vode. Bomo trepetali zanjo?